Предграђе Напуља, друга половина педесетих година XX века. С једне стране сиромаштво и зачеци неког другачијег живота, а са друге богатство маште две девојчице, Лиле и Елене. Прва је мрачна, жестока, непоколебљива у свом одрастању. Друга је блага и наизглед потчињена, али управо из снаге оне прве успева да извуче сопствену. Њихово често сурово надметање, некад прикривено, а некад отворено, као да држи то Еленино и Лилино нераскидиво пријатељство. Бујна машта чини да две пријатељице виде живот који их окружује не као стваран, већ као неку страшну бајку. Но та је бајка истинитија и од најразумнијег увида у стварност. Прича о генијалној пријатељици испричана је у првом лицу. Приповеда је Елена као зрела жена, у тренутку кад сазнаје да је Лила својевољно нестала из Напуља, бришући сваки траг свог постојања. Прва књига „наполитанске тетралогије“ уводи нас у једну од највећих прича написаних у овом веку, ремек-дело које је очарало критику и освојило публику широм света. „Баш ништа слично овој књизи никада раније није објављено.“ Тхе Гуардиан
„Једна од најбољих књига, не само последњих година.“ Индепендент
„Свако би требало да прочита бар нешто испод чега стоји име Елене Феранте.“ Бостон Глоб
„Њени романи су снажно и жестоко лични, па се пред читаоцем нижу исповести које он уопште не очекује.“ Њу Јоркер
„Елена Феранте је префињено субверзивна. Оно породично је у њеним генијалним књигама темпирана бомба, која откуцава превише гласно да бисмо то могли да занемаримо.“ Тајм