Народна библиотека и музејска збирка Зворник

О постојању књижница у срезу зворничком, између два свјетска рата, нема много података сем да је у Зворнику постојала српска народна читаоница са књижним фондом од 100 књига и 80 читалаца као и књижница у Брањеву са 40 књига.
По завршетку Другог свјетског рата библиотека је почела са радом 15.06.1946. године са скромним фондом од 423 књиге и 85 читалаца и једним службеником који је био задужен за рад библиотеке. Почетком 1974. године интензивира се покретање подручних и покретних библиотека, тако да су отворене три покретне библиотеке у Челопеку, Крижевићима и Грбавцима.
У 1975. години отворена су одјељења у Козлуку и Дрињичи.
Током 1963. књиге су по први пут сигниране по УДК и уведене у прописне књиге инвентара.
Формирање алфабетског лисног каталога започето је 1964. године. Први каталошки листићи били су ручно писани. Лисни алфабетски штампани каталог монографских публикација, са скраћеним каталошким описом без подручја напомена, почиње да се израђује 1977. До појаве електронског каталога Winisis – апликација Biblio цјелокупан фонд библиотеке био је обухваћен алфабетским лисним каталогом.
Од 2015 године почиње обрада монографских публикација у COBISS систему.
Од 2001. године Народна библиотека Зворник има статус матичне библиотеке за подручје општина: Зворник, Братунац, Власеница, Милићи, Сребреница и Шековићи (Рјешење о утврђивању библиотека које обављају матичну функцију и мрежа матичних библиотека у Републици Српској, Рјешење број: 07.06/620-47/16).
Данас Народна библиотека и музејска збирка Зворник је по типу и функцијама јавна, народна и матична библиотека која своју функцију обавља у складу са Законом о библиотечко-информационој дјелатности (Службени гласник Републике Српске број 44/16).